Rezultati ankete: Najuticajniji velikan folklora

U anketi "Ko je po Vašem mišljenju najuticajniji velikan folklora?" učestvovalo je 69 ispitanika. Prema rezultatima ankete najuticajniji velikan je Olga Skovran sa 21 glasom (30%), potom Branko Marković sa 12 glasova (17%) i Desanka Đorđević sa 9 glasova (13%). Slede: Ivan Ivančan (7 glasova/10%), Dobrivoje Putnik, Dragomir Vuković Kljaca, Bratislav Bata Grbić i Radojica Kuzmanović sa po 4 glasova odnosno 5%, Zvonimir Ljevaković sa 1 glasom (1%). Samo troje odnosno 4% ispitanika smatra da postoji neko uticajniji od svih navedenih.

U anketi su pored gore navedenih bili ponuđeni kao odgovor i: Miodrag Ciga Despotović, Agata Žic, Milica Ilijin, Vladeta Vlahović Cvrca i Dojčin Matevski.

Ova mala anketa je pokazala da je delo Olge Skovran i dalje pristuno u svesti folklorne javnosti. Najuticajnijim pose nje se smatraju Branko Marković i Desa Đorđević. Podsetićemo ovom priikom da je Olga Skovran u umetničko veće Ansambla "Kolo" kao stalong člana već 1948. izabrala Branka Markovića, a da je Desa Đorđević bia njen dugogodišnji asistent za igru. Ovu najuticajniju trojku mnogi veliki igrači imali su u komisiji prilikom audicije!

Kinesko "Kolo"

Maja 1955. godine dolazi do otopljavanja odnosa između FNR Jugoslavije i SSSR-a i Beograd posećuje Nikita Hruščov. Samo pet dana posle toga Državni ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo" odlazi na istok kao preddelegacija jugoslovenskih političara. "Kolo" provodi četiri meseca na turneji po SSSR-u, Kini i Burmi.

U Kini ih dočekuju 3 vojna igračka ansambla, koji su i zvanično bili domaćini srpskom ansamblu. Predstavnici ansambala ih prate iz dana u dan. U stopu. Fotografišu, snimaju, razgovaraju, uče jezik.

"Kolo" nastavlja turneju po Burmi, a u povratku je ponovo u Kini. U Pekingu 3 vojna ansambla (kopneni, vazduhoplovni i mornarički) priređuju koncert svojim gostima iz Beograda. Članovi "Kola" u neverici gledaju svoj program na sceni.

Kineski ansambli "skinuli" su i postavili ceo program Ansambla "Kolo" i svojim kolegama odigrali isti prilikom njihovog povratka. Program je toliko verno iskopiran, da su i uzvici i soliranja pojedinih "Kolovih" solista bili identični. Išlo se do tih detalja da su i dotrajali delovi kostima, koji su na pojedinim mestima bili zakrpljeni, identično bili zakrpljeni i na kineskim kopijama. Tako je za beogradsko "Kolo" nastupalo za tu priliku nastalo kinesko "Kolo".

------------

Izvor: Intervju sa Bratislavom Grbićem 1997. godine.

Potpis jednog umetnika

Kada u folklornom svetu izgovorite ime Dragomira Vukovića Kljace svako će se setiti bar jedne njegove koreografije. Retki su takvi umetnici, koji su toliki trag ostavili svojim delima. "Vesele šopske igre", "Pelister", "Stara planina"...

Ipak, potpis ovog umetnika jesu "Šokačke igre iz Bača". Otkako je postavio ovu koreografiju daleke 1962. godine u Ansamblu narodnih igara i pesama OKUD "Ivo Lola Ribar" ona je postala potpis i ovog ansambla. Nepunu deceniju kasnije se našla i na repertoaru Državnog ansambla "Kolo", a i dan danas publiku ne ostavlja ravnodušnom.

Muzički aranžman uradio je još jedan veliki umetnik Miodrag Rade Jašarević. Ovom prilikom premijerno predstavljamo zaboravljeni snimak OKUD "Ivo Lola Ribar" iz vremena kada je Kljaca još uvek bio umetnički rukovodilac Folklorne sekcije, a Rade Jašarević šef orkestra. Snimak najverovatnije datira iz 1967. ili 1968. godine. Insert iz emisije "Bilo jednom..." tada mladog reditelja Zdravka Šotre.

Biografija Dragomira Vukovića Kljace

--------

Izvor: Programski arhiv TV Beograd;

Čovek koji je odbio Holivud!

Bratislav Bata Grbić je nezaobilazno ime kada govorimo o folkloru na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije uopšte. Velikan je postao još kao aktivan igrač. Proslavljeni solista Ansambla "Kolo" svoju sceničnost dokazao je i na filmskom platnu. Debitovao je sa glavnom ulogom u filmu "Anikina vremena", 1954. godine. Kritike su bile neverovatne, a trajno je upamćena ona koja ga je nazvala "jugoslovenski Rudolf Valentino".

Početkom 1956. godine "Kolo" gostuje u Švajcarskoj. Upravo posle tog nastupa nastala je ova fotografija. Iz publike je na scenu izašao Leopold Stokovski, proslavljeni dirigent i akcionar  holivudske produkcijske kuće "Paramount Pictures". Od svih umetnike pozdravio je Batu Grbića čijom pojavom je bio zadivljen.

U drugoj polovini iste godine "Kolo" je na turneji po SAD-u. Rukovanje na sceni nije ostalo bez epiloga. Tokom turneje, 26. novembra 1956. godine Bati Grbiću stiže poziv i ponuda ugovora sa holivudskom kućom, koji je trebalo da stupi na snagu već 28. novembra 1956. godine. Holivud se osmehnuo dvadesetšestogodišnjem igraču jugoslovenskog ansambla, ali je on posle razgovora sa direktorkom, Olgom Skovran, odgovorio da ipak ima bitne koncertne obaveze zbog kojih ne može da odgovori ovom pozivu. 

Tako će veliki Bata Grbić ostati upamćen kao jedan od retkih, koji je odbio Holivud, a jedini koji je to uradio zbog ljubavi prema sprskom i jugoslovenskom scenskom umetničkom folkloru.

-------------

Izvor fotografije: Folklor magazin (https://www.facebook.com/folklormagazin);

Da li ste znali?

 - Olga Skovran i Dora Stratou -

Godine 1953. Državni ansambl narodnih igara i pesama NR Srbije "Kolo" gostovao je u Grčkoj. Atinska publika bila je zadivljena programom beogradskog folklornog ansambla, a posebno gospođa Dora Stratou, iz poznate političke porodice Stratos. Dora se već bavila umetnošću, pre svega glumom i teatrom, a susret sa "Kolom" doveo je do ideje osnivanja ansambla narodnih igara i pesama Grčke. Preko svog brata, aktivnog političara izborila se za saglasnost grčke vlade.

Kako bi uspela da stvori ono što je zamislila gledajući "Kolo" obratila se nikom drugom do Olgi Skovran. Tako se umetnički direktor srpskog državnog asnambla, Olga Skovran, našla u Atini stvarajući i postavljajući sistem rada grčkog nacionalnog ansambla, koji je poneo ime svog osnivača  i prvog umetničkog direktora "DORA STRATOU".

Neprelaznost jednog umetničkog dela

Neprelaznost jednog umetničkog dela
 - Igre iz Srbije/Olga Skovran -

"Igre iz Srbije" koreografija Olge Skovran. Najstariji sačuvani snimak dela ove koreografije, koja predstavlja najdugotrajnije i najizvođenije delo Olge Skovran. Remek delo srpskog scensko-umetničkog folklora. Jedna od prvih koreografija Olge Skovran izvedena na prvom koncertu Državnog ansambla narodnih igara i pesama NR Srbije u Narodnom pozorištu, decembra 1948. godine. Muziku je uradio Ljubomir Bošnjaković.

Ovaj snimak je deo dokumentarnog filma reditelja Žorža Skrigina "Revija jugoslovenskih igara" pa je za tu priliku aranžman promenio i uskladio Krešimir Baranović, tadašnji direktor Beogradske filharmonije i dirigent Beogradske opere, a pored toga jedan od plodnijih kompozitora filmske muzike pedesetih godine. Film je nastao 1953. godine kada ovaj ansambl i zvanično prihvata naziv "Kolo" kako su ga sami igrači nazivali.

Jednostavne koreografske forme usklađenih i simetričnih promena slika, ukomponovane sa koracima jedinstvenog mekanog i lepršavog stila su odlika Olginog koreografisanja, koje je u svom samom začetku krajem četrdesetih godina XX veka doseglo epitet vrhunske i neprelazne umetnosti. 

Raritetan snimak posebno interesantan, jer na snimku možete videti pionire i velikane našeg folklora: Miodraga Cigu Despotovića, Boru Jovića Sorketa, Bratislava Batu Grbića, Živku Đurić, Živku Grbić i druge.

-------------

Izvor snimka: "Olga Skovran poručuje" (https://www.facebook.com/olgaskovran);

Olga Skovran (1908-1995) je začetnik scensko-umetničke obrade narodne igre danas poznate u Srbiji i na Balkanu po odomaćenom nazivu folklor. Njena dela su skoro nedostižna i danas, a utabala su stazu svim budućim koreografima kod nas. Osećaj za lepo, poznavanje narodnih igara, autoritet, fizička spremnost profesora gimnastike, upornost, istrajnost, ali i vaspitanje i gospodski maniri su vrline, koje su krasile ovu "gospođu" u vremenu "drugarica", a koje je prenela svim svojim igračima.

Zaslužila je da se prvo nje setimo!

Biografija Olge Skovran

Povod!

Stranica je posvećena velikanima scenskog umetničkog folklora u Beogradu i Srbiji (pre svega), a potom i na prostoru bivše Jugoslavije.

Biografije, anegdote, koreografije, fotografije, jubileji, događaji... Podsećanje na zaboravljene umetnike, koji su stvorili nov umetnički pravac, a koji ni posle više od pola veka nije dobio svoje zasluženo mesto i priznanje.

U nemogućnosti dobijanja medijskog prostora pod izgovorom "nezanimljivosti" ovo je jedan od načina, koji nam preostaje da podignemo glas protiv zaborava!