DRAGOMIR VUKOVIĆ KLJACA

(1928-1997)

"Da nije bilo „Lole“ ne bi bilo mene! Ne bih bio ni direktor Ansambla "Kolo", jer sam svoje vrednosti dokazao, kao i mnoge moje kolege, svi koji su počeli u amaterizmu i dospeli do vrhunskih dometa umetnosti, kojom su se bavili... Hvala „Loli Ribaru“ što mi je omogućio da napravim ono što sam želeo, a da l' sam dobro napravio neka cene!"

Dragomir Vuković Kljaca

Mladost, školovanje, amaterizam

Dragomir Vuković Kljaca je svakako ličnost, koju ne smemo zaobići kada govorimo o koreografskim veličinama scensko-umetničke obrade narodne igre.

Rođen je u Beogradu avgusta1928. godine. Svoju igračku karijeru započeo je u tek oformljenom OKUD-u „Ivo Lola Ribar“. Diplomirao je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu gde je i započeo istraživanja koja će početkom 60-ih godina biti završena stvaranjem koreografija. 

Jedan je od „Lolinaca“ koje je Olga Skovran sa osnivanjem Ansambla „Kolo“, 1948. godine dovela iz „Lole“. U „Kolu“ je do 1959. godine. Bio je deo slavne generacije, koja je pronela glas Ansambla širom sveta, postavila visoke standarde scenske folklorne umetnosti i nadenula ime Ansamblu "Kolo". 

Iz igračkih dana u "Kolu"

Stvarlački rad u "Loli"

Umetnički rukovodilac Ansambla narodnih igara i pesama OKUD-a „Ivo Lola Ribar“ postaje 1959. godine nasledivši proslavljenog etnologa dr Slobodana Zečevića. Na ovoj funkciji je do 1970. godine, a to ujedno predstavlja period njegovog sazrevanja kao koreografa, nastanka većine njegovih koreografija, ali i svetske slave Folklornog ansambla OKUD "Ivo Lola Ribar".

U „Loli“ je postavio svoju prvu koreografiju, jednu od najuspelijih igračkih scenskih ostvarenja na prostorima Jugoslavije, „Šokačke igre iz Bača“. Ubrzo nastaju i „Vesele šopske igre“, koje su vremenom postale sinonim folklorne umetnosti u Srbiji, ali i umetničko delo koje je najčešće prisvajano bez autorskih prava. Potom se ređaju ostale koreografije: „Pelister“, „Igre iz centralne Srbije“, „Vlaške igre“, „Igre iz Posavine“. 

Pored "Lole" Kljaca je radio neko vreme i u KUD-u „Vukica Mitrović“ gde su nastale koreografije: „Igre iz zapadne Srbije“, „Igre iz Mačve“, „Igre sa Stare planine“.

Već 1961. godine sa „Lolinim“ folklornim ansamblom je osvojio prvo mesto na festivalu u Dižonu, koji je u to vreme predstavljao nezvanično svetsko prvenstvo folklornih ansambala. Godine 1965. na istom festivalu, jubilarnom takmičenju svih dotadašnjih pobednika, „Lola“ je osvojila prvo mesto, a Kljacine „Igre iz Srbije“ (Suite de Serbie) su se našle na gramofonskoj ploči izdatoj tih godina u Francuskoj.

Posle ovog uspeha Kljaca je pozvan u moskovski profesionalni ansambl „Mojsejev“ gde je postavio „Šopske igre“ i „Igre iz Srbije“. Bio je to presedan, jer je prvi put u istoriji ovog ansambla neki stranac radio sa igračima i postavio svoju koreografiju. Posle ovoga kreće „Lolin“ proboj u svet: Iran, Indija, Avganistan, Tunis, Alžir, Maroko, Egipat. "Afričke" turneje dovele su do toga da je pozvan u Tunis gde je osnovao Nacionalni ansambl Tunisa.

Na prijemu u "Metropolu" 

sa ženskim delom "Lolinog" ansambla, 1965.

Kljaca je četvrti s desna.

Ponovo u "Kolu"

Godine 1970. postavljen je za umetničkog direktora Ansambla „Kolo“ . Za svog naslednika u OKUD-u „Ivo Lola Ribar“ Kljaca je predložio svog učenika i prijatelja Vladetu Vlahovića Cvrcu. Na fuknciji umetničkog direktora državnog ansambla ostaje do 1981. godine što je dalo kontinuitet radu Ansambla, a predstavlja i najduži mandat posle Olge Skovran.

Tokom obavljanja ove funkcije u „Kolu“ Kljaca je obogatio repertoar svojim već proslavljenim koreografijama, ali i podmladio ansambl i dao mu novu snagu. Za vreme njegovog rukovođenja "Kolom" iskristalisala se nova generacija, nalik onoj sa kojom je Kljaca igra, i iznedrila velike igračke, a potom i koreografske veličine.

Kljacina ličnost

Ostao je upamćen kao čovek bez trunke sujete. Postavljao je koreografije tako što je dovodio najbolje igrače sa terena ili iz najvirtuoznijih igrača ansambla izlačio onaj pokret koji je zamislio. Pomerio je granice koreografisanja nastale na osnovama koje je postavila njegova prethodnica u "Loli" i "Kolu", Olga Skovran i uneo svežinu u folklornu umetnost. U jednom od retkih sačuvanih i poslednjih intervjua rekao je: „Hvala „Loli Ribaru“. Da nije bilo „Lole“ ne bi bilo ni mene!“

Kljaca i Cvrca, sredina devedesetih godina.

Umro je u Beogradu 1997. godine.

Koreografski rad

Sve njegove koreografije i danas predstavljaju jedne od najatraktivnijih na repertoaru brojnih KUD-ova, ali i Ansambla „Kolo“. Predstavljaju remek dela srpske folklorne scene. Zanimljivo je da su nastale u kratkom vremenskom periodu, a da i pored toga ne liče jedna na drugu i time ukazuju na veliku kreativnost stvaraoca.

1. Igre iz Srbije

2. Vesele šopske igre

3. Šokačke igre iz Bača

4. Vlaške igre

5. Pelister

6. Igre iz Posavine

7. Šota 

8. Partizanske igre

9. Igre iz zapadne Srbije

10. Igre iz Mačve

11. Igre sa Stare planine

12. "Neda grivne izgubila" -gradske igre

13. Starovaroške igre
14. Igre iz okoline Knjaževca
15. Srpske igre iz Bačke

-----------

Autor teksta: Miloš Cile Mitić

Izvori: arhiva AKUD "Ivo Lola Ribar", istraživanje autora, intervjui sa Kljacinim igračima.

Fotografije: AKUD "Ivo Lola Ribar", Nacionalni ansambl "Kolo", lična arhiva.