OLGA SKOVRAN

OLGA SKOVRAN
(1908-1995)

"Ne "temperament" u razuzdanosti, preteranom "đipanju", "drmanju", neukusnom i izazovnom ponašanju, koje ponekad može da izazove aplauze publike, ali ne vaspitava ukus gledalaca i vulgarizuje narodnu umetnost." 

  Olga Skovran

Život i rad pre 1944. godine

Olga Marjanović (udato Skovran) rođena je u Pančevu jula 1908. godine. Studirala je istoriju i književnost, ali se ipak oredelila za rad na oblikovanju duha i tela kroz fiskulturu i narodnu igru i pesmu. Već krajem dvadesetih godina 20. veka Olga je profesor gimnastike u Državnoj realnoj gimnaziji u Pančevu (jednoj od prestižnih u tadašnjoj Kraljevini SHS), gde je prema jednoj priči postala nastavnik fiskulture u svojoj 18. godini. Već tridesetih godina se interesuje za narodnu igru i pojavljuje na predavanjima sestara Janković ne sluteći da će deceniju kasnije sa njima sarađivati po pitanju očuvanja i prezentovanja folklora naroda Jugoslavije. Radila je i kao profesor gimnastike u učiteljskoj školi u Beogradu i bila je pionir u uvođenju narodne igre u nastavni program, za početak neformalno i nezvanično.

Osnivanje "Lole" 1944. godine

Posle osnivanja hora Centralne umetničke grupe USAOS-a (od 1945. OKUD „Ivo Lola Ribar“) već u decembru 1944. godine se osniva folklorna sekcija, preteča Ansambla narodnih igara i pesama. U tom trenutku nije bilo prikladnije osobe za rad sa ovom sekcijom tek osnovanog društva. Tako je Olga Skovran osnovala od postojećih članova horske sekcije igračku grupu. Već naredne godine ova sekcija se razvija u ozbiljan folklorni ansambl, a 1947. rad Ogle Skovran biće dokazan osvojenim drugim mestom na festivalu omladine u Pragu odmah iza, tada već legendarnog, ansambla „Mojsejev“. Naredne, 1948. godine, Folklorna sekcija je sa ostalim sekcijama društva pobedila na Festivalu omladine Jugoslavije i time opravdala svoje postojanje i pretendovanje na mesto prestižnog ansambla u celoj zemlji.

Olga Skovran sa
OKUD "Ivo Lola Ribar"
u Francuskoj, 1945.god.

Za četiri godine aktivnog rada u „Loli“ Olga Skovran je postavila osnove pedagoškog i koreografskog rada i stvorila prepoznatiljiv stil, koji Ansambl gaji i danas. Koreografski još uvek neiskusna i nedorečena nije ostavila „Loli“ nijedno umetničko delo (ili su ta prva dela zaboravljena), ali je ostavila nešto mnogo značajnije – sistem folklorne pedagogije, koji će nastaviti i uz njenu svesrdnu pomoć uobličavati njeni naslednici (Slobodan Zečević, Dušan Nikačević, Dragomir Vuković, Bratislav Grbić, Vladeta Vlahović).

Državni ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo"

Olga Skovran i Miodrag Ciga Despotović

Godina 1948. donela je nove okolnosti u Jugoslaviji što je dovelo do stvaranja profesionalnog ansambla narodnih igara i pesama NR Srbije (prvog takve vrste na ovim prostorima). Za umetničkog rukovodioca i direktora postavljena je Olga Skovran. Prvi kadar činili su njeni igrači iz „Lole“ i igrači Ansambla Jugoslovenske armije. Prvi asistenti bili su joj Milena Mila Penić i Nada Patrnogić, a kao korepetitor radio je Borislav Janković, koji će raditi kasnije sa Olgom i muzičke aranžmane za njene koreografije. Vrlo brzo se oko nje u Ansamblu okupio krem poznavalaca narodne igre, etnologije i etnokoreologije, ali i umetničke igre. Sekretar ansambla bila je dr Olivera Mladenović, vrsni etnolog, dok su se u stručnom savetu pojavljivali Nada Klajn, Dragutin Čolić, Marija Maga Magazinović, Branko Marković, Dobrivoje Putnik (kasnije je nasledio na funkciji), ali i sestre Ljubica i Danica Janković.

Na čelu ansambla „Kolo“ ostala je do 1965. godine i ostavila neizbrisiv trag. Njene koreografije i danas su nezaobilazne, a slobodno se može reći i neprevaziđene (Igre iz Srbije, Starobosansko nemo kolo iz Glamoča, Vlaško nadigravanje, Teškoto, Rusalije). Bila je hrabar začetnik stvaranja jedne nove scenske umetnosti inspirisane narodnom igrom i nasleđem naroda. Lakoća igranja, ukomponovana sa jednostavnim, ali savršeno preciznim promenama koreografskih slika oslikava umetnički stil Olge Skovran.

Delo Olge Skovran

Do danas naučno nije priznat i utemeljen značaj rada Olge Skovran. Međutim, iako to malo ko zna, Olga Skovran je stvorila nov pravac u umetničkoj i scenskoj igri, koji danas poznajemo po odomaćenom terminu folklor. U Jugoslaviji oslobođenoj od Nemaca počela su se obnavljati kulturno-umetnička društva u starom obliku, koji nije poznavao scensku obradu narodne igre. Olga Skovran je upravo ovaj pravac definisala u OKUD-u "Ivo Lola Ribar" u Beogradu i postavila temelje scensko-umetničkoj obradi narodne igre tj. folklora. Tako je Olga Skovran seme koreografisne narodne igre posejala u "Loli". Ovo proklijalo seme posle nekoliko godina samo je prenela u tek osnovani Državni ansambl narodnih igara i pesama NR Srbije (od 1953. "Kolo") gde će dati najbolje i najzrelije plodove.

Ostala je upamćena kao „gospođa Skovran“, a njen autoritet i poštovanje koje je uživala kod igrača i danas su tema mnogih priča. Pored igre i koreografisanja, „gospođa Skovran“ se bavila i edukovanjem, obrazovanjem i vaspitanjem svojih igrača. Vodila je računa o tome kako se ponašaju, držala kurseve bontona, uspevala da izniveliiše različit stepen obrazovanja svojih igrača, koji su tek okusili život u slobodi i miru.

Zaboravljena

Grob Olge Skoran

Zaboravljena i donekle odbačena, posećivana od nekolicine najvernijih kolega i učenika, umrla je u staračkom domu feburara 1995. godine. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Spisak koreografskih ostvarenja

Uigravanje muške igre "Maškoto".

U sali Ansambla "Kolo"

1. Igre iz Srbije
2. igre iz Vranja
3. Bunjevačko momačko kolo
4. Igre iz Vojvodine
5. Igre iz Prizrena ("Kalač")
6. Igre iz Crne Gore
7. Igre iz Slavonije i Posavine ("Op saj sasa")
8. Igre iz okoline Skoplja
9. Starobosansko nemo kolo iz Glamoča
10. Borbena igra iz Rugova
11. Zmijino oro (igre iz Makedonije)
12. "Cenini ćerki" (mimička igra iz Makedonije)
13. "Maškoto" (muška igra iz Makedonije)
14. Šota
15. Teškoto
16. Vlaško nadigravanje
17. Katanka
18. Rusalije (muška obredna igra iz Makedonije)/zajedno sa Miodragom Despotovićem
19. Posavske igre
20. "Oj, Kozaro" (u nekim izvorima: "Kolo Jugoslavije")
21. "Brankovo kolo"
22. Pašona
23. "Na prelu" (iz komada "Đido" Janka Veselinovića)

-----------------------------------

Autor teksta: Miloš Cile Mitić
Izvori: Muzej grada Beograda, Arhiv Jugoslavije, arhiva AKUD "Ivo Lola Ribar" Beograd, lična arhiva.

Fotografije: "Olga Skovran poručuje"  (https://www.facebook.com/olgaskovran sa odobrenjem urednika stranice); Folklor magazin (https://www.facebook.com/folklormagazin), arhiva autora teksta.