KAKO TO MISLIŠ TVOJE? ili O ograničavanju prava na rad i slobode izbora u folkloru

Piše: Cile Mitić 

                    Scenska narodna igra iliti folklor kako je svi prepoznajemo, široj javnosti je, na sreću, i dalje sinonim za nešto nevino i lepo. Nažalost, ova oblast umetničke igre uglavnom lišena visokoobrazovanih autoriteta stvorila je nesvesno one druge – autoritete bez obrazovanja i širine. I nije problem čak ni u formalnom obrazovanju, jer diploma često nije garant časti i poštenja, već u neprosvećenosti i potrebi za monopolom nad ljudima, pre svega mladim. Folklor je scenska umetnost nastala sa idejom da ujedini različite narode i narodnosti jedne velike nesrećne države u nameri da ih međusobno upozna i prevaziđe razlike, koja je danas došla do toga da kroz pojedince ograničava slobodu stvaranjem atmosfere straha, odbacivanja i osude ukoliko slobodnom voljom neko odluči da se drugačije razvija ili ponaša u ovoj sferi.

 

Pripadnost kulturno-umetničkim društvima oduvek je bila posebna stavka i ponos u životima onih koju su se bavili nekom umetnošću amaterski. Pripadnost (da ne kažem rad) profesionalnim folklornim ansamblima predstavljala je i predstavlja posebno istaknut elitizam u svetu umetničke narodne igre. Međutim, dok su se umetnici drugih umetničkih pravaca, ne samo u igri već i u ostalim scenskim delatnostima, razvijali, postajali prepoznatljiviji i cenjeniji kada ostvaruju svoje uloge u različitim umetničkim kućama (sistemskim i alternativnim, profesionalnim i amaterskim), ansambli narodnih igara počeli su dizati imaginarne zidove i zatvarati se u svoje izolovane, gotovo šizofrene tvrđave.

Kako bi se najboljim umetnicima omogućilo da svoju umetnost iskazuju na različitim scenama pogotovo u vremenima sve većih finansijskih kriza, u pozorišnom svetu Beograda se, na primer, rodila tzv. koordinacija – susret producenata i pozorišnih organizatora gde uz žučnu raspravu usvajaju kalendar predstava da svako od izvođača uspe da se pojavi na svakoj sceni koja ga želi. Za razliku od ove situacije, koja ima i poneke svoje anomalije, ali je u osnovi nastala da omogući što bolje ostvarivanje prava na rad, u folklornom svetu je samo pojavljivanje na probama drugih ansambala izazivalo gnev kod „šefova ansambala“ i dovodilo mlade ljude vrlo često, u najmanju ruku, u verbalni sukob. Vremenom je ovo prihvaćeno kao pravilo ponašanja i nije više bilo mogućnosti da neko odigra probu, a kamo li nastup u dva ansambla iako su u različitim terminima. Veliki ansambli bivali su sve rigorozniji i neprijatniji, iako se u osnovi radilo o amaterizmu ili hobiju – čitaj: slobodnoj volji u slobodno vreme.

Velike operske i baletske kuće celu sezonu unapred najavljuju gostovanje velikih i istaknutih umetnika iz drugih kuća ili čak drugih država, sa drugih kontinenata. U bivšoj Jugoslaviji pojedini baletski ansambli stvarani su i građeni tako što su godinama u njima gostovali istaknuti umetnici iz većih centara kao što su bili Beograd i Zagreb dok se lokalni ansambli nisu u potpunosti izgradili. Čast je bila imati ispred svog imena u programskoj knjižici skraćenicu „k.g.“ – kao gost. I kada se to nedavno desilo u jednoj od profesionalnih folklornih kuća bilo je napeto. Neizvesno, kako će ko reagovati?!

U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet.

(…)

Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

 

Gore navedeni tekst nije nikakav zapis iz istorije već deo članova 81 i 84 Ustava Republike Srbije, koji se danas, nažalost, vrlo često zanemaruje, ali je, na sreću, i dalje na snazi. Ovaj akt upravo govori o onome što se u neformalnim odnosima dešava u svetu scenske narodne igre. Da budemo iskreni, formalni ili formalno-pravni odnosi u ovom polju često su nerešeni iz sijaset razloga. Međutim, na prostoru Republike Srbije već decenijama u okviru srednjeg baletskog obrazovanja postoji odsek za narodnu igru, koji godinama formira kadrove za ovaj umetnički pravac. O pitanju kvaliteta kadrova i rada nećemo ovog puta, ali činjenica je da veliki broj tih mladih ljudi ne uspe da se zaposli u državnim kućama – što je razumljivo, jer postoje samo  dve (oko 100 radnih mesta na 6,9 miliona stanovnika). U toj situaciji, mladi diplomirani igrači narodne igre (barem oni koji tu profesiju vole i žele i posle školovanja) pokušavaju da se ostvare, pokažu na sceni pa i zarade na svakojake načine, koji im se ukažu – drugim rečima pokušavaju da ostvare svoje pravo na rad. I u ovom slučaju Ustav je jasan:

 

           

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

(Član 60, stav 2, Ustav Republike Srbije)

 

Pojedini umetnici narodne igre uspevaju ovo pravo da ostvare na nekoliko mesta: kao profesionalni igrači u državnim ansamblima, a istovremeno i kao umetnički rukovodioci i pedagozi narodne igre u ansamblima i KUD-ovima - jer to zajamčena sloboda tržišta omogućava. Ili kao pedagozi u jednom ansamblu, a koreografi u nekom drugom - jer kvalitet ne sme biti sputan i mora pronaći svoj put.

Međutim, bez obzira na najviši pravni akt države u kojoj živimo i radimo, na vest da bi svoje pravo na rad i ljubav prema igri ostvarile i iskazale u još jednom ansamblu, koji uzgred okuplja i samostalne profesionalne umetnike narodne igre, mlade diplomirane igračice narodne igre bivaju tretirane kao svojina umetničkog rukovodioca kulturno-umetničkog društva u kome igraju, a kolege iz druge kuće obaveštene lakonskom porukom: „One su moje igračice.“ Čekaj! Kako to misliš tvoje?

            Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.

                               (Član 26, stav 1, Ustav Republike Srbije)

MOKRANJAC SRPSKOG FOLKLORA

Godina 2014. u umetničkom životu Srbije nesumnjivo će ostati upamćena po obeležavanju jednog veka od smrti Stevana Stojanovića Mokranjca. Poštovanje ove kompozitorske veličine od strane muzičke javnosti svih opusa navelo me je na razmišljanje o umetničkom pravcu, kojim se bavim i koji donekle živim.

Ukoliko se samo malo sećate časova muzičke kulture posvećenih Mokranjcu znate da se radi o čoveku koji se bavio ozbiljnom muzikom na sebi svojstven način. Onda, svakako, znate i za njegove „Rukoveti“ inspirisane narodnom muzikom i pesmama. Znate i za njegov rad na duhovnoj muzici i reformu, koju je na kraju i zvanična crkva prihvatila. 

Svakako radi se o muzici, mnogo kompleksnijoj, razvijenijoj i sređenijoj, a pre svega institucionalizovanijoj umetnosti od one koju svi prepoznajemo u Srbiji i, uopšte, na Balkanu pod imenom – folklor. Ipak, ako prevedemo na nezvanični „folklorni jezik“ Mokranjčev opus možemo reći da se radi o jednom od prvih, ako ne i prvom primeru „stilizacije“ kada je u pitanju srpska muzika inspirisana narodnim stvaralaštvom. Koliko da je celokupni umetnički svet, pa i sam muzički, podložan sujeti i podelama, nesumnjivo je poštovanje Mokranjca od strane svih muzičkih umetnika.

Ukoliko se jasnije, ali i slobodnije izrazim, „folklornim Mokranjcem“ u Srbiji (da ne kažem prostoru celokupne bivše Jugoslavije) bez velikog razmišljanja možemo smatrati Olgu Skovran. Ipak, nesređeni odnosi i nekontrolisano bujanje folklornih pravaca u vremenima sveukupne državne, ekonomske i društvene krize s kraja 20. veka dovelo jo do toga da ova žena padne u zaborav sa još nekoliko svojih jednako dobrih učenika i naslednika.

ART FANTAZIJA - Sećanje na Olgu Skovran i Bratislava Batu Grbića

U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice smrti Olge Skovran i desetogodišnjice smrti Bratislava Grbića na televiziji "Art" je u okviru autorske emisije Marine Stefanović, "Art fantazija", emitovana epizoda posvećena ovim velikanima naše folklorne scene.

Oni koji nisu premijerno pratili emisiju 13. januara 2015. moći će to da urade u repriznom terminu u četvrtak, 15. januara 2015. od 11:00 ili na na Youtube-u (https://www.youtube.com/watch?v=2cgeBc8mVvA).

TREZOR - 10 godina od smrti Bate Grbića

U subotu, 10.01.2015. godine, navršilo se 10 godina od smrti velikog umetnika, koreografa, jednog od prvih snimatelja, glumca, igrača umetničkog folklora, Bratislava Bate Grbića. U prisustvu rodbine, prijatelja, kolega i poštovalaca održan je pomen u crkvi Sv. Marka u Beogradu.

Bata Grbić prilikom obnavljanja programa "Freska Viva"
u sali OKUD "Ivo Lola Ribar", 1985. godine.

Prvi u nizu događaja, koji će tokom prve polovine ove godine, obeležiti deceniju od odlaska ovog velikana je premijera emisije posvećene njemu u okviru "Trezora" na programu RTS 2. U dve epizode, koje će biti emitovane u ponedeljak (12.01) i utorak (13.01) učestvuju i govore članovi porodice Grbić, kolege i prijatelji iz "Kola" i "Lole", poštovaoci lika i dela ovog umetnika.

Budite uz Redakciju za istoriografiju Televizije Beograd, "Trezor" i RTS 2.

Više o tome: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1795027/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%80.html

Više o Bati pročitajte i ovde: BIOGRAFIJA BATE GRBIĆA!

Rezultati ankete: Najuticajniji velikan folklora

U anketi "Ko je po Vašem mišljenju najuticajniji velikan folklora?" učestvovalo je 69 ispitanika. Prema rezultatima ankete najuticajniji velikan je Olga Skovran sa 21 glasom (30%), potom Branko Marković sa 12 glasova (17%) i Desanka Đorđević sa 9 glasova (13%). Slede: Ivan Ivančan (7 glasova/10%), Dobrivoje Putnik, Dragomir Vuković Kljaca, Bratislav Bata Grbić i Radojica Kuzmanović sa po 4 glasova odnosno 5%, Zvonimir Ljevaković sa 1 glasom (1%). Samo troje odnosno 4% ispitanika smatra da postoji neko uticajniji od svih navedenih.

U anketi su pored gore navedenih bili ponuđeni kao odgovor i: Miodrag Ciga Despotović, Agata Žic, Milica Ilijin, Vladeta Vlahović Cvrca i Dojčin Matevski.

Ova mala anketa je pokazala da je delo Olge Skovran i dalje pristuno u svesti folklorne javnosti. Najuticajnijim pose nje se smatraju Branko Marković i Desa Đorđević. Podsetićemo ovom priikom da je Olga Skovran u umetničko veće Ansambla "Kolo" kao stalong člana već 1948. izabrala Branka Markovića, a da je Desa Đorđević bia njen dugogodišnji asistent za igru. Ovu najuticajniju trojku mnogi veliki igrači imali su u komisiji prilikom audicije!

Kinesko "Kolo"

Maja 1955. godine dolazi do otopljavanja odnosa između FNR Jugoslavije i SSSR-a i Beograd posećuje Nikita Hruščov. Samo pet dana posle toga Državni ansambl narodnih igara i pesama Srbije "Kolo" odlazi na istok kao preddelegacija jugoslovenskih političara. "Kolo" provodi četiri meseca na turneji po SSSR-u, Kini i Burmi.

U Kini ih dočekuju 3 vojna igračka ansambla, koji su i zvanično bili domaćini srpskom ansamblu. Predstavnici ansambala ih prate iz dana u dan. U stopu. Fotografišu, snimaju, razgovaraju, uče jezik.

"Kolo" nastavlja turneju po Burmi, a u povratku je ponovo u Kini. U Pekingu 3 vojna ansambla (kopneni, vazduhoplovni i mornarički) priređuju koncert svojim gostima iz Beograda. Članovi "Kola" u neverici gledaju svoj program na sceni.

Kineski ansambli "skinuli" su i postavili ceo program Ansambla "Kolo" i svojim kolegama odigrali isti prilikom njihovog povratka. Program je toliko verno iskopiran, da su i uzvici i soliranja pojedinih "Kolovih" solista bili identični. Išlo se do tih detalja da su i dotrajali delovi kostima, koji su na pojedinim mestima bili zakrpljeni, identično bili zakrpljeni i na kineskim kopijama. Tako je za beogradsko "Kolo" nastupalo za tu priliku nastalo kinesko "Kolo".

------------

Izvor: Intervju sa Bratislavom Grbićem 1997. godine.

Potpis jednog umetnika

Kada u folklornom svetu izgovorite ime Dragomira Vukovića Kljace svako će se setiti bar jedne njegove koreografije. Retki su takvi umetnici, koji su toliki trag ostavili svojim delima. "Vesele šopske igre", "Pelister", "Stara planina"...

Ipak, potpis ovog umetnika jesu "Šokačke igre iz Bača". Otkako je postavio ovu koreografiju daleke 1962. godine u Ansamblu narodnih igara i pesama OKUD "Ivo Lola Ribar" ona je postala potpis i ovog ansambla. Nepunu deceniju kasnije se našla i na repertoaru Državnog ansambla "Kolo", a i dan danas publiku ne ostavlja ravnodušnom.

Muzički aranžman uradio je još jedan veliki umetnik Miodrag Rade Jašarević. Ovom prilikom premijerno predstavljamo zaboravljeni snimak OKUD "Ivo Lola Ribar" iz vremena kada je Kljaca još uvek bio umetnički rukovodilac Folklorne sekcije, a Rade Jašarević šef orkestra. Snimak najverovatnije datira iz 1967. ili 1968. godine. Insert iz emisije "Bilo jednom..." tada mladog reditelja Zdravka Šotre.

Biografija Dragomira Vukovića Kljace

--------

Izvor: Programski arhiv TV Beograd;